Дан школе

Поводом Дана школе, који је прославила Основна школа Вук Караџић из Доњег Милановца, 26. 10. 2022. године, организована је приредба у Дому културе, смештеном између саме обале Дунава и урбаног дела варошице.

Приредба је обухватила разноврстан програм, који је имао за циљ да представи различите таленте, креативност и стваралачки импулс ученика, учитеља и наставника, те да на маштовит и колоритан начин обележи овај, за традицију, постојање и баштину наше школе, изузетно важан дан.

Програм је текао управо онако као што је унапред испланиран, па је и сама приредба протекла без сметњи, непредвиђених и непријатних околности, у свечаном и веселом амбијенту.

            Након уводних реченица у част Вука Караџића, по коме наша школа носи име, присутнима се обратио директор школе др Дамјан Стевкић. Директор је окупљенима пожелео добродошлицу, честитао Дан школе ученицима и запосленима, али и читавом месту, с обзиром да је ова школа густо прожела свест готово свих становника и снажно утицала на изграђивање данашње друштвене, психолошке, интелектуалне и социолошке структуре Доњег Милановца. Директор је говорио о историји школе и проблемима са којима се она суочава, али не заборављајући оптимизам, изражен вером да се проблеми, уколико све структурне и друштвене поре Доњег Милановца раде у заједништву и циљу опште користи, могу надвладати.

            Програм који су ученици, у сарадњи са учитељима и наставницима, припремили почео је драмским извођењем Хасанагинице Љубомира Симовића, у изведби ученика седмог и осмог разреда.

Захваљујући њиховом труду, залагању, преданости и даровитости, публика је могла уживати у преношењу емоционално богатог и комплексног текста, као и у оживљавању културе давних времена. Избором драме Хасанагиница, настале према народној балади као прототексту, је на несвакидашњи и креативан начин проговорено о подстицајима који су благотворно деловали на почетак сакупљачког рада и саму свест Вука Караџића.

Након драмске интерпретације, на сцену је изашао хор, који је извео песму Нек’ живи љубав, чиме смо, кроз песму и игру, били уверени у неопходност заједништва, љубави и узајамне подршке.

Наредна тачка подразумевала је казивање песме Хвала сунцу, земљи, трави Стевана Раичковића, којом је својеврсни омаж природи, животу и осећањима дао ученик петог разреда Урош Грујановић.

Из света лирике у свет драме вратила нас је ученица осмог разреда Јања Либрић, која је представила монодрамску адаптацију приповетке  Лилика Драгослава Михаиловића.

Како би нас вратили из атмосфере трагичног и несрећног породичног живота, који нам је монодрамским казивањем представила Јања Либрић, наши најмлађи ученици су нам представили своје тачке, обојене ведрином и распеваношћу, иза чега је хор извео Моцаротву Француску песму.

На самом крају награђени су најбољи ликовни и литерарни рад, а награде су припале ученици осмог разреда Нинослави Миленковић и ученици седмог разреда Наталији Ђорђевић.

            Посебну захвалност упућујемо ученицима који нису учествовали у конкретном програму, али су учешће узели као публика и подршка својим друговима и другарцима, колективу школе, родитељима и мештанима који су издвојили време за нашу приредбу и тиме учинили да наш труд не буде узалудан.